Куманово

Article in other languages:

Disambig.svg
Уколико сте тражили село у општини Пирот, погледајте чланак Куманово (Пирот).
Куманово (Куманово)
Kumanovo.jpg
Поглед на Куманово из ваздуха
MMCA(Kumanovo).png
Административни подаци
Држава Македонија Македонија
Општина Куманово
Географски подаци
Географске координате 42° 04′ 60" СГШ
21° 40′ 00" ИГД
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 344 m
Становништво (2002)
број становника 70.842
Остали подаци
Поштански број 1300
Позивни број 031
Регистарска ознака KU
Macedonia location map.svg
Red pog.svg
Куманово

 Куманово на мапи Републике Македоније


Координате: 42° 04′ 60" СГШ, 21° 40′ 00" ИГД


Куманово је са око 70 хиљада становника трећи највећи град у Републици Македонији (после Скопља и Битоља) и седиште њене најпространије општине. Налази се у североисточном делу Македоније на надморској висини од 344 метра. Кроз њега протичу реке Липовка и Којнарка.

Садржај

Историја

Претпоставља се да име града потиче од Кумана, туркијског племена које се овде доселило у 12. и 13. веку.

Место се први пут помиње 1519. у једном од докумената из турских архива у Истанбулу. Крајем 16. и почетком 17. века Куманово је постало варош и центар нахије. Турски путописац Евлија Челебија помиње да је 1660. у Куманову постојало: 600 кућа покривених ћерамидом, џамија, медреса, каравансарај, више радњи и млинова. У овом крају је избио Карпошев устанак 1689. у коме су се устаници уз помоћ Аустријске војске борили против Турака.

У близини Куманова, 23. октобра 1912, одиграла се позната Кумановска битка у којој су српске снаге поразиле турску војску и натерале је на повлачење. Ово је била једна од одлучујућих битака Првог балканског рата. На локалитету Зебрњак, у близини бојишта, изграђен је споменик који су Бугари делимично срушили у време Другог светског рата. За време бугарске окупације Македоније је било намјерно спровођено рушење српских здања (црква, споменика,...) у виду бугаризације Македоније.

Прави индустријски развој Куманово је доживело после Другог светског рата. Антифашистички устанак у Македонији је избио 11. октобра 1941. у Прилепу и Куманову. У Куманову је 1999. године потписан Војнотехнички споразум између НАТО-а и Војске Југославије, познат и као Кумановски споразум, којим је окончана НАТО агресија на СРЈ.

Становништво

Према попису из 2002. године у Куманову живи 76.272 лица (у општини 105.484).

Национална структура је била:

  • 47.743 Македонаца (62,60%)
  • 18.278 Албанаца (23,96%)
  • 5.230 Срба (6,86%)
  • 4.056 Рома (5,32%)

Привреда и комуникације

У граду постоји значајна метална и текстилна индустрија. Куманово има добре путне и железничке комуникације са Велесом, Скопљем и Србијом на северу. Пут преко Криве Паланке води до бугарске границе. Скопски аеродром се налази око 30 километара јужно од града.

Спољашње везе

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:


Грб Македоније

 
у

Застава Македоније

БеровоБитољБогданциВаландовоВелесВиницаГостиварДебарДелчевоДемир КапијаДемир ХисарЂевђелијаЗлетовоКавадарциКичевоКочаниКратовоКрива ПаланкаКрушевоКумановоМакедонски БродМакедонска КаменицаНеготиноОхридПехчевоПрилепПробиштипРадовишРесанСкопљеСтругаСтрумицаСвети НиколеТетовоШтип

Questions for article: banevo trlo, Земјоделско училиште Киро Бурназ Куманово, Куманово, овче поле жито

This article is from Wikipedia. All text is available under the terms of the GNU Free Documentation License.


IHS Europe: Infrared Heating Systems for Home and Business.